На хришћански празник Цвети, на месту где су се пре осам деценија, војници Краљевине Југославије супротставили надолазећим немачким јединицама током Априлског рата, подигнут је и освећен споменик палим војницима.
Према речима Петра Самарџића, заменика градоначелнице који је открио споменик, Митровачке браниоце чиниле су полицијско-жандармеријске и добровољачке јединице из Срема и Мачве, здружене у “Митровачки одред” који је имао задатак да штити понтонски мост и осигура транспорт људи и материјала преко Саве, све до стварања приликe за сопствено прелажење у Мачву. Трагичног десетог априла, док је у Загребу читан проглас о оснивању НДХ, на овом простору водиле су се борбе које су окончане два дана касније сломом југословенске одбране. Колико је војника погинуло, на жалост није познато. У једном немачком извештају наводи се да су у зору 12. априла, мртви југословенски војници, браниоци митровачких барикада, које су симболично и представљене у склопу споменика, лежали дуж читавог кеја. Немци су их побацали у Саву, а тела и расуте војне технике било је све до Трга Ћире Милекића. Откривањем овог споменика, одајемо пошту палим војницима и сећамо се година отпора и страдања у рату у којем је и над грађанима Сремске Митровице, извршен геноцид о чијим размерама јавност и данас, на жалост, мало зна. Како истиче Стево Лапчевић, новинар и иницијатор догађаја, ради се о споменику људима који су знали да живот вреди више него што око може да добаци и који су, полазећи од те истине били свесни својих дужности.
Дужност је реч која нас све веже. Ми дугујемо палим војницима краљевске југословенске војске и тај дуг после осам деценија данас отплаћујемо. Овај споменик, који говори о дужности, датој речи и испуњеној заклетви, опомиње на те наше дужности.

Слава јунацима „Митровачког одреда“, слава краљевским југословенским војницима!