Сремска Митровица – Музички програм под називом „КАД САТ ЗАЗВОНИ – ЕX YУ НОСТАЛГИЈА” одржан је у Амфитеатру Градског парка. Програм је организовао Центар за културу „Сирмијумарт”, уз подршку Градске управе за културу и спорт.

Седамдесете и осамдесете године прошлог века, обележиле су одрастање и младост многих, оставиле велики траг и лепа сећања, зато су се у Центру за културу „Сирмијумарт” одлучили да приреде музички програм управо са репертоаром из тих година. Како је речено у Градском парку данас се често, уз носталгију, многи присећају тихо година, кроз приче, успомене, анегдоте, гледајући фотографије, слушајући музику…

Градска самоуправа подржала је овај програм, према речима Зорана Мичевића заменика начелника Градске управе за културу. Како је рекао: „Музика која вечерас мами уздах, а ово је један од тренутака који вам озари душу и остави сећање топло, пријатно, трајно и надам се да ће ове вечерашње позитивне, добре вибрације ићи широм Митровице, широм Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније. Видим доста људи овде, моје генерације и млађе, и старије, и ја сам један од тих представника југоносталгије и зато нас управо ово позитивно сећање враћа на нека добра стара времена. Драго ми је да је локална самоуправа стала иза ове добре песме и добре приче и да је „Сирмијумарт” као институција све ово добро организовао. Препоручујем свима да уживате вечерас јер лепота је у оку и ушима посматрача.”

Иако много тога из времена постојања бивше Југославије више нема, музика и песма и даље остају оно што постоји и што може увек да спаја и окупља све оне којима је све то изузетно значило, чуло се током манифестације.

„Повод да се вечерас људи окупе у парку је се присетимо старих добрих времена 70-их и 80-их година прошлог века”, рекао је Золтан Хегедиш директор Центра за културу „Сирмијумарт” и додао: „За те године многи кажу су биле најбоље музичке године. Видим по људима који су се окупили да имамо много наших вршњака а и млади људи који су дошли да слушају ову музику су доказ да је та музика вечна, да је препозната и са њихове стране и да се пева и после 30, 40, 50 година, да су ови хитови врло популарни. Окупило се једно сјајно музичко друштво, Александра Падров, Љиљана Јанковић која је легенда водитељства Фолк Феста, а ту су и наши запослени Ненад Пајић и неколицина њих, као и гости из Шида. Скупили смо једну јако добру музичку екипу, да се мало дружимо, одржимо један леп програм на отвореном и да се присетимо старих добрих времена, кроз песму. До краја лета имамо у плану још програма, у наредна три дана имамо ликовну колонију која ће се одржавати мало на КП Дому, а ликовни уметници су активни, крећу се по целој митровачкој општини, 31. јула у оквиру Лета на плажи имамо салса вече, промоцију модерних плесова, то ће бити цело поподне и вече, биће лепа журка. После тога иде Фолк Фест итд, последњи дан тамбурица. Сад треба да уживамо у овој вечери и програму.”

Ношени жељом и вољом да и овог лета поново зазвони сат и позове нас да запловимо музичким водама из тог времена, вокални солиста Александра Падров, Хајрудин Дурмановић, Љиљана Јанковић и њихови гости подсетили су публику песмом, музиком и причом на део једне такве лепе младости. Ово носталгично музичко путовање у прошлост било је испуњено хитовима из поменутог периода, а на радост и задовољство многих.

Александра Падров је дипломирани музичар ФМУ Београд, професор соло певања. Рођена 1975, у Вуковару Хрватска. Музичко образовање и занимање: завршила основну музичку школу за клавир у Вуковару код проф. Мирјане Полескић; Средња музичка школа у Тузли 1. разред: код проф. примадоне Београдске опере Сање Керкез; Средња музичка школа „Исидор БајиĆ” Нови Сад, Одсек: Соло певање 2. разред, у Класи проф. Призренке Петковић, 3. и 4. и матурирала у класи мр примадоне Вере Виткаи Ковач. Факултет музичких уметности, соло певање, дипломирала у класи примадоне мр Радмиле Смиљанић. Солиста Радио Телевизије Војводине. Професор соло певања у Музичкој школи „Петар Кранчевић” у Сремској Митровици. Извођач је класичне музике, јазз стандарда и популарне стране и домаће музике, обрада старих севдалинки и старих традиционалних песама, као и војвођанских и српских народних песама.