Вести

ИЗЛОЖБА "ПРВА СРПСКА ДОБРОВОЉАЧКА ДИВИЗИЈА" ПОВОДОМ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

Сремска Митровица – Изложба „Прва српска добровољачка дивизија” отворена је у Царској палати поводом Дана ослобођења града. Домаћин изложбе је Историјски архив „Срем”, а програм се одржава у склопу „Новембарских дана”.

Изложба „Прва српска добровољачка дивизија” доступна је током ове недеље Митровчанима у Царској палати. Изложба је настала 2016. поводом стогодишњице од формирања те дивизије, захваљујући групи аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда. Аутори изложбе су Милан Мирковић и Милан Тлачица.

Присутнима у Царској палати обратила се Верица Лазић, изасланица Александра Вучића, председника Републике Србије. Саветница председника Републике Србије за социјална и здравствена питања, у његово име отворила је изложбу. Изложба је реализована уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

„Преносим искрене честитке председника Александра Вучића поводом Дан ослобођења Сремске Митровице, дана који у историји стоји као тачка поноса и заједништва свих његових становника и читаве Србије. Велико ми је задовољство и посебно ми је драго што ми је припала част да у име председника Републике Србије отворим ову важну изложбу. Сматрам да је ова изложба још један значајан подухват и корак на вечном путу одавања почасти нашим храбрим војницима, нашим добровољцима, ослободиоцима. Није случајно што је дивизија бројала највише храбрих појединаца управо из Војводине али и других делова Србије, српска скупина јунака који су истој приступили из чисто људских и патриотских побуда. Вечно смо им захвални и дужни, из сећања на њихову жртву истикали смо најчистије емоције родољубља, сете и поноса али и осећај велике обавезе над делићем историје који је нама поверен. Овај догађај је уједно и одраз дубоког поштовања упућен њиховим породицама и потомцима са којима, надам се, остаје мир у сазнању да дела њихових великих предака остају неизбрисиво у нашој колективној меморији и приповедању”, рекла је Верица Лазић.

У обраћању присутнима Илија Недић председник Скупштине Града Сремска Митровица изразио је задовољство што баш поводом обележавања Дана ослобођења нашег града можемо да угостимо овакву једну изложбу и захвалио се ауторима и свима који су омогућили гостовање изложбе у Царској палати.

Како је у свом говору истакао Недић: „Захвалио бих се пре свега ауторима што су омогућили грађанима Сремске Митровице да спознају што је радила Прва српска добровољачка дивизија и што можемо да прикажемо и покажемо какву националну свест су имали наши преци. Имам утисак да је у једном моменту та наша национална историја била и заборављена, да нисмо можда некада могли да кажемо ни ко смо, ни шта смо, ни одакле долазимо али ево, захваљујући пре свега, политици коју води Република Србија на челу са председником Александром Вучићем и Владом Републике Србије, а ми увек поносно истичемо да је потпредседник те Владе наш суграђанин Бранислав Недимовић, заиста се спроводи једна национална политика, политика мира, политика толеранције љубави и свакако политика која нас подсећа да знамо ко су нам били преци, за шта су се борили и да су нам омогућили да ми данас живимо једним нормалним и пристојним животом.”

Изложба говори о српском добровољачком покрету у Првом светском рату и његовим актерима – добровољцима. Они су се у српској војсци нашли по сопственом избору из патриотских и националних побуда, али је у фокусу истраживања аутора ове изложбе, била Прва српска добровољачка дивизија.

Један од аутора изложбе Милан Мирковић био је присутан на отварању и о самој изложби каже: „Тематски изложба говори о настанаку и ратном путу дивизије, која је формирана далеко од своје отаџбине, у Русији, у пролеће 1916. Прва српска добровољачка дивизија формирана је уз благослов цара Николаја Другог Романовау Русији, у Одеси, 16. априла 1916. године. Ова дивизија се састојала од две бригаде и брдског артиљеријског дивизиона. Штаб Дивизије чинило је 77 официра и подофицира и 55 чиновника на челу са командантом Стеваном Хаџићем. Приликом формирања, Дивизија је бројала 9.911 војника добровољаца, а пред полазак на Добруџански фронт 18.459 војника и 555 официра. Највише их је било из Војводине 6225, Босне и Херцеговине 6177, Лике, Кордуна, Баније и Славоније 5263 и 355 војника из источног дела Србије. Према националном саставу била је то у правом смислу српска добровољачка дивизија. Крајем октобра, бројала је више од 21.000 добровољаца. На овим паноима испричана је прича и о актерима одреда, добровољцима који су се у српској војсци нашли по соспственом избору из патриотских и нациоланих побуда.”

На око 20 паноа представљени су текстови о настанку Прве српске добровољачке дивизије, ратне карте које приказују њен распоред и дејства. Приказанце су карте распореда и дејстава противничких јединица, фотографије и спискови припадника те дивизије, одликовања која су им додељена, ратна гробља на којима су сахрањени, споменици који су им посвећени и друго.

Изложба ће бити доступна становницима града на Сави и свим другим посетиоцима, до 5. новембра.