Сремска Митровица – Изградња одрживих прехрамбених система кроз инклузивне ланце вредности била је тема панел дискусије одржане у Градској кући у Сремској Митровици. Како улогу главног покретача промена има локална заједница, већ су дефинисане и неке будуће акције и начини унапређивања сарадње свих учесника у вредносном ланцу, рекао је Петар Самарџић, заменик градоначелнице Сремске Митровице.

Национални дијалог о прехрамбеним системима почео је анализом ситуације у нашој земљи и сагледавањем могућности и недостатака, како би се постигао договор у приоритетним областима. Учесници су разменили искуства и упознали се са тренутним и будућим изазовима, како утицати на понашање потрошача, како их подстицати да дају предност здравој храни, на правичност у расподели додате економске вредности.

Један је од закључака је да су дефинисане неке неопходне будуће акције и како би се унапредила сарадња свих учесника у вредносном ланцу, према речима Петра Самарџића заменика градоначелнице. „То, практично, подразумева укључивање свих активности од производње, прераде, потрошње, трговине, маркетинга, добара и услуга које потичу из пољопривреде у прехрамбене системе. Стога смо овом приликом окупили тридесетак локалних произвођача пољопривредних прехрамбених производа, у циљу заједничког решавања проблема, односно, размене искустава, дефинисања актуелне ситуације у овој области, праваца развоја, као и тренутних и будућих потенцијалних изазова који се могу појавити у области прехрамбене индустрије. Такође, размотрене су и мере и активности које треба предузети, односно, узети у обзир приликом креирања будућих политика не само на локалном, него и на националном нивоу”, рекао је Самарџић.

Прехрамбени системи обухватају читав низ активности, добара и услуга укључених у производњу, трговину, прераду, маркетинг и потрошњу добара која потичу из пољопривреде, шумарства или рибарства. Основни елементи прехрамбеног система су: ланци снабдевања храном, животна средина и понашање потрошача.

На панелу је речено да локалну заједницу виде управо као главног покретача промена и истичу њену велику улогу у укључивању шире заједнице. О овој теми у оквиру националног дијалога говорили су Ведрана Илић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде; Нада Лазић, посебни саветник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Биљана Петровић, директор Управе за аграрна плаћања; Александар Алимпић, управник Казнено-поправног завода у Сремској Митровици; представник удружења Оригинал Србија и локални произвођачи.

Најављене се нове могућности за српске пољопривредне произвођаче, уз нагласак да ће у они у наредбим периоду бити у доброј позицији да искористе могућности ако добију одговарајућу подршку.

Преовлађујући систем производње хране показао је своје границе, закључено је данас, те изазови постају све евидентнији сваким даном, укључујући с једне стране утицај који овај систем производње има на животну средину, као и на здравље животиња и људи.

С друге стране, како је рекла Лоренза Јахиа из Канцеларије сталног координатора Уједињених нација у Београду, овај систем је, сам по себи, показао веома ниску отпорност на утицај климатских промена, и овај систем пружа веома низак приход примарним произвођачима хране.

„Велико ми је задовољство што сам се придружила овом националном дијалогу, као припреми за велики међународни самит у Њујорку о пољопривредним одрживим системима који ће бити одржан у септембру. Овде сам да пре свега са дубоким поштовањем саслушам пољопривредне и прехрамбене произвођаче који су данас овде заступљени. Они играју виталну улогу у нашем друштву: баве се производима од којих сви зависимо; чувају нашу животну средину; одржавају и враћају квалитет земљишта, ваздуха и воде. Ове улоге нису биле довољно вредноване, а рурална подручја су заостала што је резултирало већим сиромаштвом и мање развијеним услугама и инфраструктуром. Међутим, алтернативни системи су искористили свој потенцијал да одговоре на ове изазове. Желела бих да вам наведем неколико примера: нестандардизована производња која задовољава потражњу потрошача за већом разноврсношћу производа, укључујући традиционалну храну, као и органске производе, у Србији цвета. Српски произвођачи такође развијају директне контакте са потрошачима. Уз одговарајућу подршку, ово тржиште би се могло додатно проширити и развити директне везе са системима набавке државних и локалних власти. Локални произвођачи би такође могли додатно диверзификовати своје активности постајући чувари екосистема и животне средине, на пример развојем агротуризма и учешћем у пројектима обнове који се финансирају из јавних фондова,” рекла је Лоренза Јахиа.

Ови примери показују како можемо дозволити примарним произвођачима да задрже већи део вредности, исткла је она, а истовремено задовољити преференције потрошача и забринутост јавности, као и успорити деградацију околине. Мишљења је да ови примери могу постати стандард. Релевантни партнери морају бити адекватно оспособљени, кроз инклузиван и партиципативан процес, на пример кроз обуку, побољшани приступ технологијама, бољу инфраструктуру, на пример за прецизно наводњавање, као и кроз подршку за сертификацију, укључујући и сертификацију за органску производњу.

Самит о прехрамбеним системима Уједињених Нација представља инисијативу на глобалном нивоу с циљем успостављања одрживих прехрамбених система. Србија, као чланица УН, свој допринос овој иницијативи даје кроз одржавање националних дијалога са свим заинтересованим учесницима. Ови дијалози резултираће обликовањем националних смерница ка одрживим прехрамбеним система и послужиће у креирању будућих политика.

Нека од питања којима су се бавили данас била су како обезбедити правичнију расподелу прохода међу учесницима ланца вредности, како се може осигурати да храна буде здрава, а да њена производња буде ипак буде економски правична и исплатива за све. Разговараили су и о томе како политика утиче на промене према одрживом прехрамбеном систему.