Годишњица страдања сремских родољуба у Другом светском рату, 79. пут обележена је у Меморијалном комплексу Спомен-гробље у Сремској Митровици под називом „Да се не заборави”.

Литургију и парастос жртвама служио је Саво Ракита протојереј ставрофор уз саслужење свештеника и након тога се обратио окупљеном народу подсетивши се великог старадања које се одиграло поред Старог православног гробља где је касније подигнут Меморијални комплекс Спомен-гробље.

У име Града Сремска Митровица венце су положили Светлана Миловановић градоначелница и Зоран Мишчевић заменик начелника Градске управе за образовање, културу и спорт и Љубиша Шулаја директор Завода за заштиту споменика културе и одали почаст трагично страдалим жртвама.

Како је том приликом рекла Светлана Миловановић градоначелница, записи кажу да није било куће у Сремској Митровици, те 1942. године која није била завијена у црно, стога, истиче она, не смемо заборавити те жртве и зато се сваке године окупљамо на Спомен-гробљу како би им одали почаст.

Градоначелница Миловановић рекла је у свом обраћању присутнима: „Скоро 8.000 људи из Срема свих вера и нација довођено је на митровачко православно гробље и мучки и кукавички збрисано са лица земље. Злочиначка експедиција је хапсила оно најлепше, најснажније и најбоље што је сремска равница дала, био је међу њима и велики Сава Шумановић који је сваким протезом своје кичице живео своју равницу, био је Сава, а кости су му и данас под овим хумкама. 8.000 није број 8.000 су имена и презимена, синови и кћери, нечији родитељи, ниједан злочин је колективни акт он је почињен у име и за рачун појединца. Други светски рат је најтамнији сат историје, када дођу зла времена само се једно име зна – злочин, а само се једно име жели – слобода, коју ми данас треба да чувамо. Данас овде имамо лепо уређен спомен-парк по коме можемо да се прошетамо али за станимо повремено поред епитафа написаног и Чосићевог пера, сетимо се палих и размислимо како негде у свету увек трају ратови и да је слобода привилегија који су наши преци скупо платили. Слава им и вечност.”

Спомен-гробље као заједничка гробница 7.950 погинулих и стрељаних сматра се једним од највећих губилишта Другог светског рата. Међу страдалима на том месту је и чувени српски сликар Сава Шумановић.

Стево Лапчевић кустос Музеја Срема подсетио је на историјске догађаје: ,,Аутобусе којима су људи спровођени из казнионе у Сремској Митровици поклонила је Виктору Томићу загребачка општина, што указује на то да је оно што је овде чињено, било планирано, да је ово смишљен геноцид, а не некакав случајан инцидент тзв. дивљих усташа. Оно што се овде дешавало од 1941. до 1944. и до 1945. године, по признању оних који се овде вршили власт током тог периода, наставак је онога што је престало 1918. године. То је био наставак рата у коме су они којима је српска војска донела слободу желели да се свете за ту слободу. Када смо у априлу ове године постављали спомен-крст војницима Краљевине Југославије недалеко одавде, који су погинули бранећи Сремску Митровицу у Априлском рату, на полеђини тог крста ставили смо стихове Јована Удицког који се односе на војнике Тимочке дивизије, мислим да ти стихови најбоље сведоче о томе да се овде ради у континуитету и да парастос коме смо јуче присуствовали на Легету и овај овде чине једну целину. Међутим, то није парастос погинулима, то је прича о живима, то је прича о љубави и прича о жртви коју овај народ очигледно мора да поднесе, уколико жели да освоји и сачува своју слободу, а кад је већ тако, уз сећање на оне који су овде пострадали чувајући своје име и своју слободу желим вам да и сутра свесно дамо све што се од нас тражи да ми сачували слободу коју данас имамо.”

Венце су на споменик страдалима положили представници Министарства одбране и Војске Републике Србије и СПС.

После парастоса одржан је и пригодан културно-уметнички програм.